Organizacija

Nije ni dirigent, ni komandir u vojsci, ni koreograf. Drugačija organizacija. I ne pitajte više. Evo, ovako izgleda.

8:30h
Ulazim u kancelariju, pravim mesto na stolu za kafu. Sednem. Uključim kompjuter. Proverim da li rade sve linije na telefonu. Srknem kafu. Udahnem.

ZVRRR! (fiksni telefon)
-Da?...doro jutro Marta..jeste, sistematski je danas, evo, gledam u kalendar...spisak svih zaposlenih koji će danas ići u Dom zdravlja?..ok, sad ću da otkucam pa Vam šaljem....Važi.
Otvaram vord, počinjem da kucam.

ZVRRRR!
-Halo?...de si Joco...koji mail jesam li videla?...onaj lik iz one izdavačke kuće? šta ‘oće..on je meni poslao mail?..što je tebe zvao?...nisam mu odgovorila 3 dana?..pa danas je ponedeljak..dobro, evo, saću da pogledam..dobro..ae.

Spuštam vord, otvaram autluk, čitam..

Starija koleginica sa susednog stola:
-Jel se sećaš možda onog računa iz marta prošle godine, dal’ smo tad poručili 1000 ili 1500 kesa?
-Ne znam, nisam radila ovde tada.
-Jao, jeste, izvini.

ZVRRRRR!
-Molim?..Ćao Milice..aha...kakav materijal za štampu..da..a kad je konferencija?..pa valjda mogu da stignem do 7...ali štampač mi je na servisu već 3 nedelje..dobro..videću nešto..ok.

TU-TU-TI-TU-TI-TI-TU (dail number)
-Halo Milane, 'el moš da mi pozajmiš tvoj štampač, treba mi hitno, vraćam za 2 sata..znam da uvek od tebe pozajmljujem, tvoj može da štampa i na zidu brate...ae, doći ću da ga pokupim, fala.

KUC-KUC! Proviruje Mira iz kafeterije:
-Sine, jel možeš da mi fotokopiraš ličnu kartu, ne znam kako radi ovo sokoćalo.
-Mogu Miro, aj mi ostavi, skoknuću do fotokopir-a za 5 minuta pa ću ti doneti.
-Hvala, treba mi za neki račun u banci, otvorila sam novi, pa sam onda...

ZVRRR!!
-Halo!..Koji Mirko?...Aaa, sa portirnice...stigao paket? ok, preuzmite, sići će neko da pokupi...pa jel ne možeš ti da potpišeš?..da, dobro, ajde, evo, silazim..
Ustajem sa stolice, uzimam Mirinu ličnu kartu.

ZVRRR!!
-Da?..ćao Jelo..kako Stajić nema overenu knjižicu bre?...pa danas je sistematski...ništa, donesi mi je pa ćemo je odneti na overu...jao kako kući što je nije poneo??...pa moraju svi danas, Marta mi sedi na vratu već danima za to..ajde, ne kukaj, srediću nešto..zovem te kasnije.

TU-TU-TI-TU-TI-TI-TU
-Halo, Mitre, jel imaš nekog slobodnog vozača?..Kako svi na terenu?...dobro jel bar neko prolazi blizu Ceraka...ma, da svrati do Stajića da uzme njegovu zdravstvenu knjižicu..nije, Stajić je na poslu...ne znam sa kim Stajić živi, zovi vozača pa mu daj Stajićev broj, nek se dogovore..ae, molim te..za koliko? pola sata..odlično. Fala ti, brate Mitre.

TU-TU-TI-TU-TI-TI-TU
-Halo, Jasna, trebaće nam hitno overa zdravstvene, za jedno pola sata...kako ne možeš..pa znam, ali to je blizu...aha, čekaš da dođe knjigovođa...znam, znam, nakupilo se faktura..e, a da siđem ja za pola sata da te zamenim i sačekam njega, a ti da mi ovo overiš, a?..ajde, ljubim te, hvala ti puno.

Mlađi kolega sa susednog stola:
-Stigao nam neki fax, ali ništa se ne vidi.
-Riknuo je toner. Otvori tu pregradu sa strane, toneri su u prvoj fioci.

ZVRRRR!!
-Da? De si Marko, ček sekund..
Kolega maše i pokazuje kutiju:
-Ovde piše HP 56, a na faxu da treba HP 54.
-Otvori toner i vidi dal’ su isti. Ako jesu, stavi 56-icu.
(u slušalicu)-E, Miki, izvini, reci...dobro..ne možeš da otvoriš dokument u excelu..aha..sa mail-a...zovi tog koji je poslao pa nek ti sačuva to u dve’iljadetrojci i pošalje ponovo...lepo bre, nemamo taj vindouz, ’ajde zovi čoveka...šta ima da te bude blam, nije to tvoj računar....ne može drugačije nikako..jeste..tako je..spustiću ti slušalicu...neću ja da ga zovem..e, zdravo.

Mlađi kolega:
-Zamenio sam.
-Super. Sad zovi taj broj koji piše u vrhu papira i kaži da ti puste fax ponovo.
-Koga da tražim?
-Koordinatora za poslove faxa! Koga da tražiš!! Zovi lepo i predstavi se i kaži da nam se ne vidi lepo to što su poslali.
-Ne vidim dobro broj. Da li je ovo 1 ili 4?
-Vidi sam, probaj, ako kažu da nisu ništa slali, kaži da si se šalio, baci to i nemoj nikome da kažeš, ok??
Starija koleginica:
-Pa to smo i onda uradili kad nam je ona firma poslala ponudu za one držače za olovke, sećaš se?
-Ne, nisam tad radila ovde.
-Ni tad??
-E, sa'ću dođem..

Izlazim na hodnik. Ne znam zašto sam izašla. Vraćam se u kancelariju.

Turururu-turururu-turururu-ru (nokia tjun)
-Halo? Aha, Đole vozač..voziš se po Ceraku već pola sata..aaaa Stajić...pa ne znam tačno gde živi..kako bre nema taj broj...možda je zgrada iza parka.....znam da nemaš gde da parkiraš inače, ali to je Cerak...jeste..sve mafija...'ajd probaj molim te, hitna nam je ta knjižica...aha, ok.

ZVRRRR!!!
-Halo? E, nisam još uvek pripremila materijal..da, da, videla sam da si mi poslala mail...kojim fontom da štampam?...a da, napisala si, jesi...da, da, evo, upravo sam pripremala flajere, počinjem odmah..hm.

Izlećem iz kancelarije. Vraćam se u kancelariju, uzimam Mirinu ličnu kartu. Izlazim ponovo napolje, trčim na portirnicu. Nema kurira, ostavio je paket. Portir nije hteo da ga uzme, pa stoji ispred vrata, preskaču ga prolaznici. Uzimam paket, ulazim kod Marka u kancelariju, spuštam paket na štampač, čupam kablove, prebacujem ih preko paketa i sve zajedno iznosim napolje. Dolazim do fotokopir-aparata, spuštam sve na njega. Ne mogu da kopiram, pritisnula sam poklopac. Spuštam paket i štampač na zemlju. Ustajem, pridržavam se 10 sekundi, jer mi se vrti u glavi. Fotokopiram Mirinu ličnu kartu, stavljam je na paket i nosim sve nazad u kancelariju. Ulazim, zatvaram vrata, paket pada, omot puca, lete kese po podu.
Starija koleginica:
-Jel’ ima 1000 komada?

ZVRRR!!!
-Halo?..e Jelo..znam, uzeo je valjda zdravstvenu do sad...a?...kako bre sve vreme kod njega??...el ti mene zezaš...tu je i overena je...pa strava...koja sekretarica?..ona je overila pre 5 dana...znači Stajić ima važeću knjižicu i kod njega je?..pa dobro, ajde...reci mu da je sistematski u 5..već zna, još bolje...kako bre ne može da ide?..pa nek otkaže sastanak..ne znam, ajde molim te da ode, znaš da Marta..uh..dobro...e, idem da štampam, ti joj objasni..zvoni mi mobilni, ćao.

Turururu-turururu-turururu-ru
-E, ćao..kafu? Hoću, kad si mislila?...pa to je za pola sata..nema šanse da stignem...ček, imam drugu liniju..Halo?Đole..nema nikog kod Stajića, e, nema veze, boli te uvo..znam da si jedva našao adresu, dao si sve od sebe, šta te briga sad, nek ne ode na sistematski pa nek njega juri Marta..jeste...znam brate, sve znam...a plata nikakva..pa da..hvala ti, ae.

Mlađi kolega:
-E, traži te neki Panić iz izdavačke kuće za neke časopise, kaže da je već slao mejl.
-Kaži da sam na sastanku.
-Već sam rekao, kaže da je hitno i da te prekinem.
-Daj mu moj broj mobilnog, ali onaj što ne koristim.
-Ok.

Počinjem da štampam materijale za konferenciju.

ZVRRRR!!!!
-Halo, zdravo Marta...glb..poslala sam Vam spisak zaposlenih..jesam, još jutros!...kako nema....evo, samo da pogledam...hm..da..jao, nećete verovati Marta, pa meni ne radi internet..evo, sad tek vidim da taj mejl nije ni otišao...znam da je sistematski već u toku, ali sam sigurna da su svi otišli!..da, obavestila sam ih sve, ništa ne brinite..da, zvaću tehničku podršku da mi popravi mrežu, naravno...svako dobro, prijatno!
Brišem dokument u vord-u sa tekstom „Spisak zaposl“.

ZVRRR!!
-Halo..e..otkazana konferencija?..aha..ma nema frke...jesam, odštampala sam sve još pre sat vremena....ma nema problema, kakva ljutnja...sve ok..ćaaao.
Legnem u stolicu. Ne verujem da je 19.00h. Protrljam oči.

KUC-KUC!
-Sine, ja sam, samo da vidim dal si mi kopirala onu ličnu kartu..
-Jesam Miro, evo je, izvini što ti je nisam donela..
-Ma nema veze sine..nego, da te pitam, čujem da treba da bude neki sistematski pregled, kad je to?