Odgovornost

Zajebaću je kad-tad. To je sve što imam da kažem o odgovornosti.

Ustaneš ujutru, pereš zube i tuširaš se, jer si odgovoran prema svom zdravlju. Poneseš smeće i baciš ga u kontejner, jer si odgovoran prema životnoj sredini. Javiš se komšiji, jer osećaš deo odgovornosti prema prijateljskim odnosima u zgradi. Ustaneš babi u autobusu, jer si odgovoran za brigu o starijima. Istoj babi ne kažeš da je glupa što ne razlikuje Haiti i Tahiti, jer si odgovoran prema društvenim normama ponašanja i ne želiš da je uvrediš (kao ni njenog sagovornika od 100 kila). Dođeš na posao i odgovorno radiš. Pogrešiš, odgovorno snosiš posledice. Proslediš cirkularne mailove, jer odgovorno brineš o zagrobnom životu i ne želiš da umreš ako ne proslediš iste. Saslušaš prijatelje, pozoveš rodbinu, čestitaš rodjendane. I ako zaboraviš onda si neodgovorna svinja. Ok, hoćeš i da se dopadneš, ali to ovde nije tema. Ego ne snosi odgovornost. On se samo brine da njemu bude dobro. Sve ostalo je aaaltruizaaam, i eeempatiiijaaa, i saaaosećajnooost, i ODGOVORNOST. Jedva čekam da budem baba. Glumiću Alchajmerovu drugaricu. Neću prati zube, sem kad me nateraju, komšije svakako neću prepoznavati, meni će ustajati u autobusu, pričaću nekom bilmezu od 100 kila kako su Tahiti i Haiti bile moje najbolje drugarice u osnovnoj školi, puštaće me preko reda u pošti da ne bih zaboravila gde sam došla dok stignem do šaltera, i verovaću da nikad neću umreti jer ću svaki dan upoznavati nove prijatelje i učiti nove stvari.
Od danas počinjem da vežbam. Ne sviđa vam se tekst? Koji tekst?